Studentske vesti

[Phikret]

Nemanja Marijanović, student treće godine Biološkog fakulteta u Beogradu, smer molekularna biologija i fiziologija, bio je čelu grupe od 90 najboljih studenata kojima je predsednik opštine Inđija Goran Ješić nedavno uručio vaučere za opštinske stipendije. Vredan i ambiciozan, prodoran i željan znanja, Marijanović je lane kao predstavnik Srbije pohađao letnju školu Univerziteta u Lozani. Ovoga leta odlazi u Kembridž, gde će s najboljim studentima iz celog sveta pohađati letnju školu.

Bio je đak generacije u OŠ "Jovan Popović" u Inđiji i s ponosom ističe da je tu stekao dobar osnov za dalje školovanje. Kada je krenuo u gimnaziju, nameravao je da se upiše na studije medicine, ali je negde u trećoj godini zaključio da mu više prostora za istraživački rad pruža molekularna biologija. Konkretan povod za tu odluku bilo je internacionalno takmičenje "Bios olimpijada" koja se održavalo u Rusiji.

Međunarodna iskustva

- Zahvaljujući profesorici biologije zavoleo sam ovaj predmet, krenuo na takmičenja i stigao na olimpijadu u Rusiju. Bilo je 500 takmičara iz celog sveta. Kao učenik trećeg razreda gimnazije osvojio sam prvu nagradu na "Bios olimpijadi" u Sankt Peterburgu. Isti uspeh ponovio sam i naredne godine. Tada sam definitivo i odlučio da se bavim molekularnom dijagnostikom, jer mislim da je to nauka budućnosti, koja će istraživati bolesti na molekularnom nivou - objašnjava svoje razloge za izbor budućeg poziva Nemanja Marijanović, jedan od najboljih studenta iz Inđije.

Rad s kojim je Marijanović zakoračio u svet nauke bilo je dovođenje u koleraciju kvaliteta dlake na teške metale i kvaliteta mleka kod krave, koze i ovce. Pokazalo se da koleracija postoji i da se elementi poklapaju. Drugim radom pokazao je kako dim utiče na klijanje salate. To su bili gimnazijalski radovi, danas se bavi mnogo ozbiljnijim stvarima.

- Volontiram u laboratoriji na mom fakultetu gde se bavim dijagnostikom različitih bolesti. Uključen sam u projekat otkrivanja nekih novih metoda za detekciju raka prostate. Prošle godine sam radio u Švajcarskoj, konkretno, u laboratoriji u Lozani na ranom otkrivanju raka dojke. Besplatnu letnju školu, koja je trajala devet nedelja, pohađao sam sa 25 najboljih studenata iz celog sveta. Bilo je to za mene jedno novo i nezaboravno iskustvo, nadam se da će tako biti i u Kembridžu u Londonu. Nedavno sam dobio ponudu od Amerikanaca da me stipendiraju sa 40.000 dolara i da četvrtu godinu studija završim kod njih. Odbio sam, želim da fakultet završim u Beogradu, kasnije bih se upisao na doktorske studije negde napolju, jer postoje daleko bolji uslovi za laboratorijski rad pa bih znanje stečeno u inostranstvu primenio u našoj zemlji - kaže Nemanja Marijanović.

Domaći stipendista

Još u srednjoj školi Nemanja je dobio stipendiju Ministarstva za nauku, koju i danas dobija i koja iznosi 20.000 dinara. Drugu godinu zaredom dobija opštinsku stipendiju od 13.500 dinara i naknadu što radi kao prodekan od 4.000 dinara.

- Ne želim finansijski da opterećujem roditelje, svojim znanjem zarađujem za studije. Stanujem u domu "Kralj Aleksandar" u Beogradu i veoma sam zadovoljan, jer sam u okruženju studenata koji imaju visok prosek i posvećeni su nauci. Novac trošim na knjige i stranu literaturu, kupio sam sebi savremen računar, pohađam časove nemačkog jezika, govorim engleski i italijanski. Dvaput nedeljnom idem u "Krsmanović" gde igram u folkloru. Kada mi vreme dozvoli, čitam beletristiku, napišem pokoju pesmu ili priču, volim da gledam tenis - kaže student iz Inđije, koji je sve ispite sem jednog položio s desetkom. Samokritičan je, kaže da statistiku nije ozbiljno shvatio i zato je dobio devetku.


(Preuzeto iz Građanskog lista)

[Phikret]

Šef za arhitekturu softvera pri kompaniji Microsoft, Ray Ozzie, navodi da ova kompanija želi da zaposli mlade ljude, studente jer su oni prepuni entuzijazma i mogu da se pokažu bolji u rešavanju problema jer jednostavno nemaju nikakvo znanje o onome što je nemoguće uraditi.

On dalje navodi da ovi mladi ljudi nemaju znanja o tome kako su njihove starije kolege pokušavale pojedine probleme da reše u prošlosti, pa imaju veće šanse da nekim novim pristupom koji nije opterećen starim idejama doprinesu rešavanju postojećih problema.

Ovakav pristup kombinovan sa fascinantnom tehnologijom omogućava im da otvore nove horizonte i pruže nove ideje.


Preuzeto sa sajta ITsvet

[Phikret]

Novosađanin Dejan Jovanov do dve master diplome iz političkih nauka i doktorskih studija sociologije na Univerzitetu u Strazburu stigao je tako što je novac za školarinu, smeštaj i hranu zarađivao noseći džakove i radeći po restoranima. Uspeo je da postane najuspešniji od oko 60 doktoranata društvenih nauka u Strazburu, a kao jedini predstavnik Srbije među stažistima u Savetu Evrope bio u prilici da upozna i brojne domaće i strane političare.

- Kad sam 2006. godine diplomirao sociologiju u Novom Sadu i dobio informaciju sa Instituta političkih nauka u Strazburu da sam primljen na postdiplomske studije, najveći problem mi je bio nedostatak novca. Kako je rok bio kratak, moji roditelji, iako podstanari u Novom Sadu, odlučili su da podignu kredit i uz pomoć prijatelja i kumova mi omoguće dalje školovanje. Najvažnije je bilo da obezbedimo minimum novca za celu godinu, oko 5.000 evra, jer je to bio osnovni uslov za dobijanje boravišne vize - priseća se Jovanov.

Po završetku prvih master studija, iz oblasti društveno-političkih nauka, Jovanov je upisao master studije, iz oblasti politike Evropske unije.

- U međuvremenu, pošto govorim francuski i engleski jezik, povremeno sam radio kao prevodilac. Ipak, ti poslovi su povremeni, a između njih se nisam libio da nosim džakove - priča Dejan Jovanov.

Prošle godine dobio je obećanje iz Srbije da će mu pomoći, pa je upisao doktorat iz sociologije. Što se pomoći tiče, sve je i dalje na nivou obećanja, a on je proglašen za najuspešnijeg među 60 doktoranata društvenih nauka u Strazburu.

- Roditelji nisu više u stanju da me finansiraju, tako da sam prinuđen da radim svakakve poslove da bih preživeo. Uglavnom u restoranima perem sudove, a nosim i džakove, pošto mi je za smeštaj mesečno potrebno najmanje 800 evra. Osim toga, svakog septembra kada obnavljam zahtev za izdavanje boravišne dozvole moram da prikažem da imam dovoljno novca da se izdržavam tokom školske godine - dodaje Jovanov.

Ipak, uz sve obaveze, on kao jedini predstavnik sa područja Srbije, stažira u Savetu Evrope, govori svetske jezike i razvija sjajnu akademsku karijeru. Tokom tromesečnog stažiranja u Savetu Evrope, koje mu je isteklo protekle sedmice, Dejan Jovanov je bio u prilici da upozna mnoge naše diplomate, političare, među kojima i predsednika Izvršnog veća Vojvodine.

- Nakon što bi me mentor i diplomate u Savetu Evrope, prilikom upoznavanja sa našim političarima predstavljali kao saradnika iz Srbije, većinu njih je zanimalo ko me je preporučio. Kad god sam im odgovori da su me preporučili profesori sa fakulteta, tapšali su me po ramenima i bodrili da nastavim istim putem - kaže Jovanov.

Povratak neizvestan

- Gde će me put odvesti kad doktoriram ne mogu da predvidim. Verovatno tamo gde neko ceni pošten i kvalitetan rad, a koliko je to blizu Srbije, neka drugi procene - kaže Dejan Jovanov.


(Preuzeto iz Blic-a

[Phikret]

Obrazovanje iz generacije u generaciju stvara ljude sposobne da pronalaze, organizuju i upravljaju državnim i društvenim poslovima. Bez obrazovanja nema ni znanja, ni stručnosti, ni preduzetničkog duha, ni modulizacijskih tokova u jednom narodu. Procesi globalizacije i tranziciona gibanja, uslovili su „odliv mozgova" (brain drain), migraciju visokostručnih kadrova koji se odvijaju po već ustaljenom obrascu, iz manje razvijene u visokorazvijenu zemlju. Razvijene zemlje se suočavaju sa velikom potražnjom za obrazovanjem, mladim ljudima koji poseduju visokostručne kvalifikacije, i za razliku od siromašnijih zemalja koje prave bilans „odliva mozgova" (brain gain), one sa veseljem prave druge, produktivnije bilanse, jer dobijaju gotove i visokoprofesionalne kadrove bez sopstvenog ulaganja. Očigledno je da u oblasti znanja postoje kolonije i imperije. Ove poslednje dobijaju „ljudski kapital" u najboljem životnom dobu. Mladi stručnjaci odlaze u visokorazvijene zemlje, ne samo u potrazi za velikim primanjima, nego i zbog boljeg kvaliteta života, uslova za rad i napredovanja u profesionalnoj karijeri.

Zemlje iz kojih odlaze mogu imati pogubne posledice za njenu ekonomiju, politiku, kulturu, ali i za demografske procese jer se odliva takozvani fertilni kapital. Sociolozi, socijalni psiholozi, ekonomisti i vladini službenici upozoravaju na ovakva pogubna stanja, pokušavajući da u svojim istraživanjima upozore državu da loše brendira i stimuliše visokostručne kadrove. Treba pomenuti samo dva ozbiljnija istraživanja koja bi trebalo da predstavljaju svojevrsni znak za upozorenje. Prvo istraživanje je napor grupe autora (V. Grečića, Đ. Kutlače, V. Matejića i O. Mikića), a koje je svojevremeno objavilo Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i životnu sredinu, Institut „Mihajlo Pupin, Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije i Institut za međunarodnu politiku i privredu. Značaj studije ogleda se u sagledavanju ovih procesa u širem determinističkom spletu (analiza socioekonomske sredine) iz kojeg potiču emigranti, sredine u koju dolaze, kao i zbog ukazivanja na najraznovrsnije prepreke bilo da su one spoljašnjeg ili unutrašnjeg karaktera.

U drugom istraživanju pod naslovom Omladina Srbije pred izazovima budućnosti čiji su autori D. Popadić, S. Mihailović i N. Bogdanović koje je sprovedeno 2003. godine izneti su upozoravajući podaci o položaju mladih i njihovim aspiracijama. I ovo istraživanje je pokazalo da razlozi za njihovu imigraciju nisu vezani samo za egzistencijalne frustracije i kulturu siromaštva već za sticanje dobrog obrazovanja, kvalitet života, jednostavno odlaze u bolji život. Ipak, tok migracija je unekoliko promenjen u odnosu na destinacije iz devedesetih godina. Na spisku želja nisu više SAD i Kanada, već neke evropske zemlje (npr. Italija). Kod 62 odsto ispitanih prednjače evropske zemlje.

Šta uraditi da se zaustavi ovo čupanje sopstvenih korena? Da li je država načinila napor da se zaustave ovi brendovi ili je ravnodušno posmatrala odliv visokoobrazovanih stručnih kadrova. Da li će svetska kriza uticati da dođe do ireverzibilnih kretanja i povratka takvih kadrova u zemlju maticu? Država, iako se verbalno ističe da je obrazovanje ključ ekonomskog, društvenog i kulturnog razvoja uvek je izdvajala skromna sredstva za obrazovanje, a ponekad pretila da može doći do daljih „kresanja", rashoda u ovoj delatnosti. Treba se podsetiti da je obrazovanje stvar obraza, ne samo aktera u tom procesu, već i njenog sopstvenog. Dugo smo učeni da je država aparat vlasti i nasilja, a zaboravljali da ona u svojoj etimologiji podrazumeva održanje svog naroda na sopstvenoj teritoriji, mladih talentovanih ljudi u svojim institucijama. Na žalost ti institucionalni okviri uvek su bili puni pukotina.

Što se tiče ireverzibilnih kretanja i mogućnosti povratka treba gajiti nadu da će novi obrazovni procesi i institucijalne promene u toj oblasti omogućiti da se daroviti kadrovi obrazuju u visokorazvijenim zemljama, a kasnije vrate u svoju zemlju koja treba da omogući optimalno napredovanje. Takvi procesi bi uticali da visokorazvijene zemlje ne ostvaruju van budžetske uštede, a one slabije razvijene da uvek budu na gubitku. Takva cirkulacija darovitih ljudi bila bi pravednija jer bi visokorazvijene zemlje preko povratnika koji su kod njih radili proširivale sopstveno tržiste, ali bi zemlje matice rešavale potrebe za takvom vrstom kadrova.

Stiče se utisak da olakog odlaska neće biti u takvom obimu kao do sada. Svetska ekonomska kriza učinila je da se neki naši visokoobrazovni kadrovi vraćaju, ponekad uz veliku buku kao spasioci naših nepovoljnih kretanja. Ipak dosta je onih koji uplovljavaju u ranije napuštenu matičnu luku, izbegavajući na taj način tihu dominaciju i sopstvenu eksploataciju u dalekom i obećavajućem svetu.

Sociolog, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sada

[Phikret]

Hari Čepl, sada četvorogodišnjak, može za samo nekoliko sekundi da izračuna sve dimenzije kružnica, kao i rezultate dobijene stepenovanjem na kvadrat i kvadratnim korenovanjem brojeva.

Niz testova je pokazao da dečakov koeficijent inteligencije iznosi 144, čime je ispunio uslov za članstvo u udruženje "Mensa", čiji članovi moraju imati koeficijent inteligencije preko 130.

Harijev otac Sajmon Čepl je izjavio da je njegov sin u veoma ranom uzrastu pokazao interesovanje za matematiku i da je stalno tražio da mu roditelji kupuju logičke igre sa brojevima.

"Hari je oduvek bio veoma bistar i radoznao. On je uvek postavljao pitanja o svemu i nikada ne bi bio zadovoljan odgovorom, već je uvek tražio još objašnjenja. Hari ima odlično pamćenje i čuva u glavi razne matematičke formule", rekao je Sajmon Čepl.

Iako dečakova majka Mišel takođe ima odlično pamćenje, a i otac je u detinjstvu bio dobar u rešavanju matematičkih zadataka, oni su ipak bili začuđeni Harijevim neverovatnim sposobnostima.

Dečakovi roditelji su kontaktirali "Mensu", čiji su psiholozi zatim testirali malog Harija.

Psiholog Džordž Krauter je zaključio da je Hari izuzetno inteligentan i da poseduje retke sposobnosti razumevanja logičkih i matematičkih problema.

Samo 0.1 procenata svetske populacije ima koeficijent inteligencije iznad 140.

[Phikret]

Odlazak mladih naučnika u inostranstvo ostaje problem s kojim se država suočava, pošto ekonomski najmoćnije zemlje sveta planiraju povećanje investicija u nauku, ali će Srbija učiniti sve da očuva svoj naučni potencijal, izjavio je danas ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić.

Đelić je u intervjuu Tanjugu rekao da razvijene zemlje u povećanju investicija u nauku vide mogućnost izlaska iz krize, pa bi najkvalitetniji naučnici u Srbiji mogli da budu njihova "meta".

Savladavanje budžetske slabosti

Minsitar je ocenio da se moraju obezbediti dodatna sredstva, jer izdvajanja iz državnog budžeta za nauku nisu rasla u proteklih nekoliko godina, a da, verovatno, zbog ekonomske krize neće značajnije rasti ni iduće godine.

Prema Đelićevim rečima, Ministarstvo je pregovaralo sa donatorima i međunarodnim finansijskim institucijama kako bi se nadomestila ta budžetska slabost, a važnim je ocenio i to što je Izvršni odbor Evropske investicione banke odobrio pregovore u iznosu od 150 miliona evra za investiciju u naučnu infrastrukturu Srbije. Ministar za nauku je dodao da je u okviru IPA programa, a radi se o bespovratnim sredstvima iz evropskog budžeta, za programe 2010. godine obezbeđeno 25 miliona evra, na šta će biti pridodato još novca iz državnog budžeta, ali i "mobilisano" još nekoliko međunarodnih finansijskih organizacija i donatora čime će se ukupno obezbediti oko 300 miliona evra investicija u infrastrukturu nauke i tehnologije u sledećih pet godina.

"To će biti najveći ciklus investicija u nauku od samog začetka naše države. U istoriji Srbije se nikada nije investirala tolika suma u infrastrukturu naše nauke i tehnologije", naglasio je Đelić.

Kampusi

"Iznos od 300 miliona evra će omogućiti da se Srbija, na fokusirani način, pojavi na naučno-tehnološkoj mapi cele Evrope, čime ćemo se pripremiti za još izdašnije iznose iz evropskog budžeta", najavio je ministar Đelić.

Đelić je kazao da je planirano da se ta sredstva iskoriste za izgradnju novog kampusa za tehničke fakultete u Beogradu, koji više nemaju mesta za širenje, ali i Centra za popularizaciju nauke i tehnologije, kako bi se svi osnovci upoznali sa naukom i tehnologijom na prijemčiv i interaktivan način.

Ministar je dodao da su, pored toga, sredstava namenjena i za izgradnju infrastrukture Naučno-istraživačke stanice "Petnica", novi kampus Matematičke gimnazije, kao i za obnovu zgrada Prirodno-matematičkog i Hemijskog fakulteta, izgradnje odgovarajućeg kampusa u domenu biomedicine.

Prema njegovim rečima, od tih sredstava izgradiće se i pet preostalih stambenih lamela u novobeogradskom Bloku 32 namenjenih naučnicima i istraživačima, kao i stanovi u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.

Za ekonomiju zasnovanu na znanju

On je naglasio da je osnovni cilj Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Srbije da se određenim akcijama obezbedi da zemlja u narednih pet godina postane država "čija je ekonomija zasnovana na znanju".

"Da bi to postigli moramo se suočiti sa nekoliko veoma teških činjenica - da smo delimično izgubili naš potencijal u proteklih nekoliko godina, da prema međunarodnim merilima veoma malo investiramo i da taj iznos novca ne iskorišćavamo na fokusiran način", dodao je Đelić.

On je podsetio da izdvajanja za nauku u Srbiji iznose 0, 3 BDP i naglasio da srpska privreda veoma malo investira u domenu tehnologije.

Đelić je takođe upozorio da Srbija sama ne može da dostigne evropski i svetski vrh u domenu nauke pa se zato moraju pronaći partneri među domaćim firmama, ali i međunarodnim naučnim institucijama i tehnološkim firmama.

Sedam oblasti

On je podsetio da je Strategijom predviđeno fokusiranje na sedam naučnih oblasti - biomedicina, energetika i energetska efikasnost, poljoprivreda i hrana, informacione i komunikacione tehnologije, novi materijali i nano nauke, zaštita životne sredine i klimatske promene, kao i unapređenje donošenja državnih odluka i afirmacija nacionalnog identiteta.

Strategija, prema njegovim rečima, podrazumeva i partnerstvo sa vodećim tehnološkim firmama, koje bi pomogle da naučni potencijal izrazimo ne samo u Srbiji nego i svuda u svetu.

On je dodao da su mnoge zemlje shvatile da se mora investirati u znanje i da su neke od njih, poput Irske, veliki deo sopstvenog budžeta i sredstava iz EU usmerili na to kao i na privlačenje tehnoloških vodećih svetskih firmi, i na taj način se "iščupale iz siromaštva".

A primena - u privredi

Đelić je poručio da cela Srbija mora da radi kao naučna zajednica, ali i da se naučni sektor mnogo više otvori prema privredi.

"Naučnici treba da shvate da znanje moraju sve više usmeriti ka primeni u privredi, tako da i celo društvo ima dobitak od njihovog rada, i pod tim uslovima investicije koje dolaze mogu biti taj ključni momenat u zaustavljanju emigracije talenata", rekao je Đelić.

Kada je reč o finansijskoj podršci talenatima u Srbiji i nagradama koje oni dobijaju, Đelić je dodao da finansijska podrška postoji, ali da je "mnogo je važnije da se uspostavi sistem, razuman nivo stipendija i praćenje tokom cele karijere tih talenata".

"Najvažnije je da Srbija izgradi sistem koji će biti povoljno tle za razvoj naših talenata", istakao je ministar za nauku i tehnološki razvoj.


(Preuzeto sa sajta RTV od 02. 08. 2009.)

[Phikret]

Majkrosoft inovacioni centar u Srbiji u 2010. godini
Izvor: Emportal

Informatička kompanija Majkrosoft planira da u Srbiji sledeće godine otvori inovacioni centar. Osnivanje inovacionog centra za izradu informatičkih rešenja je velika investicija i zahtevna u tehnološkom smislu. Zbog toga ne može biti realizovana ove godine, kada uslovi na tržištu nisu dobri. U inovacionim centrima Majkrosoftovi partneri na osnovu platforme te kompanije prave specifična rešenja, za potrebe korisnika poput banaka i radnji. Uslovi će se steći do kraja ove kalendarske g odine i možemo očekivati da se sledeće kalendarske godine otvori inovacioni centar u Srbiji.

Inovacioni centar se po pravilu osniva van glavnog grada, u nekom od centara čiji razvoj Majkrosoft želi da podstakne, a ne osniva ga Majkrosoft sam već u saradnji sa Američkom organizacijom za međunarodni razvoj USAID i drugim organizacijama. U svetu ima više od 60 inovacionih centara. Majkrosoftov razvojni centar u Srbiji trenutno radi pet projekata, među kojima su prepoznavanje rukopisa za ćirlični tekst i neka pisma koja imaju specifične simbole, poput baskijskog i arapskih, kao i za prepoznavanje mapa i razvoj baze podataka SQL. U svetu ima pet razvojnih centara. Oni funkcionišu kao laboratorije Majkrosofta van centrale u Redmondu, u kojima se razvijaju stvari koje će biti primenjene u budućnosti, uglavnom u operativnim sistemima Majkrosofta i bazama podataka.

[Phikret]

Sve više mladih ljudi shvata da su poslovne prilike sve ređe i da je teško doći do posla. MBAfair 2010 je 6. Međunarodni sajam poslovnog obrazovanja na kome univerziteti, fakulteti i poslovne škole (business schools) i drugi provajderi poslovne edukacije predstavljaju svoje MBA i master programe, kao i druge programe za poslovno usavršavanje i napredak u karijeri.

MBAfair će biti tradicionalno održan u Hotelu Hyatt Regency u Beogradu u sredu 10. marta u trajanju od 16h do 20h, a ulaz je besplatan. Organizator sajma je firma Oivivio iz Beograda. Izlagači su uglavnom strani, iz Češke, Engleske, Grčke, Italije, Kanade, Kipra, Mađarske, Nemačke, SAD, Slovenije i Švajcarske, i naravno iz Srbije.

Neke od najznačajnijih poslovnih škola u Evropi i severnoj Americi će predstaviti svoje programe u toku Sajma - za detalje pogledajte sajt www.mbafair.net. Posetioci MBAfair-a su menadžeri, ambiciozni poslovni ljudi, skorašnji diplomci, mladi profesionalci i svi oni koji kroz MBA ili drugo master ili neformalno obrazovanje žele da poboljšaju svoja znanja, veštine i sposobnosti. Izlagači na MBAfair-u ne samo da nude top MBA programe, nego dobar broj ima i jeftinije master programe iz biznisa ili drugih srodnih disciplina, kao što su psihologija rada, marketing, PR, HR i druge.

Iako je ulaz besplatan, posetioci se moraju registrovati na sajtu sajma www.mbafair.net. Za ostale informacije molimo da kontaktirate organizatora na (011)344-9308 ili www.oivivio.com.

[Phikret]

Skupština Srbije usvojila je danas izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju kojima je utvrđeno da student može izuzetno narednu godinu ostati na budžetu ako u školskoj 2009/2010, odnosno 2010/2011. ostvari najmanje 48 bodova.

Izmenama je propisana i obaveza da visokoškolske ustanove visinu školarine mogu da utvrde tek po pribavljenom mišljenja Ministarstva prosvete.

Utvrđeno je da studenti upisani u prvu godinu studija školske 2006/2007. odnosno 2007/2008. godine zadržavaju pravo da se finansiraju iz budžeta najduže godinu dana od isteka redovnog trajanja studija.

Studenti upisani u prvu godinu osnovnih studija školske 2008/2009, odnosno 2009/2010. godine to pravo zadržavaju najduže šest meseci po isteku redovnog trajanja studiranja.

Kako je utvrđeno, stručni naziv diplomirani stiču oni koji završe osnovne akademske studije u obimu od najmanje 240 bodova, odnosno u trajanju od najmanje četiri godine, a master stiču oni koji zavrse diplomske akademske studije sa ostvarenih najmanje 300 bodova.

Godišnje će biti šest ispitnih rokova, a poslednji ispitni rok završava se najkasnije do 10. oktobra.